Paxton_Ferrell

Hustle Problems / Short On Money

Ganton pamti Velikog Saundersa kao heroja ulice. Čovek koji je znao sve zakone i one napisane, i one koji se poštuju samo među ljudima s integritetom. Kad je poginuo, nije pala samo legenda. Pala je ravnoteža. Njegov sin, Bravon Saunders, odrastao je bez vođstva, ali ne i bez imena. Sa šesnaest godina, bio je poznat. Ali ne samo kao "mali od Velikog". Bio je poznat po onome što je radio iza kulisa. Po tome kako je znao da uđe u sistem, ne sa pesnicama, nego sa mozgom. Bravon je bio skemer. Ne sitni prevarant. Ne neko ko krade torbe na ulici. Ne. On je znao kako da preusmeri pare s tuđeg računa, kako da navede čoveka da mu pošalje broj kartice "svojom voljom". Znao je mračnu stranu interneta bolje nego što je znao matematiku u školi. Ali nije to radio iz pohlepe. Ne u potpunosti. Radio je jer je video majku kako jedva preživljava sa dve smene u vešeraju. Video je komšije kako se zadužuju kod lokalnih lihvara, gube stanove, dostojanstvo. Video je svet koji ne nagrađuje poštenje, nego prevaru s kravatom. Los Santos je grad pun kontrasta, blještave svetlosti Vinewooda i hladni betonski blokovi Gantona dele samo nekoliko kilometara. Upravo tamo, u srcu Gantona, odrastao je Paxton Ferrell, šesnaestogodišnjak koji već dugo ne živi kao dete. Njegov život je, kako kažu komšije, “priča kakvih ima na desetine, samo što ovaj klinac predugo opstaje na mestu gde mnogi padnu”. Paxton je odrastao bez oca, uz majku koja je radila po dvanaest sati dnevno da bi na sto stavila makar hleb i mleko. Bez prave podrške, bez ikoga da ga usmeri, ulica je preuzela ulogu roditelja. Sa trinaest godina bio je već poznato lice po sokacima Gantona, kao što su sitne krađe, razbijeni izlozi, dilovanje marihuane za starije momke iz kraja. Nije bio glasan ni bahat, ali upravo je ta njegova hladna mirnoća plašila druge. Ljudi u kvartu govore da Paxton retko pokazuje emocije, kao da ga život već naučio da nema vremena za slabosti. Škola je davno prestala da ga zanima. Nastavnici su ga isprva opisivali kao “darovitog, ali buntovnog”, ali već sa petnaest je praktično nestao iz učionica. Svoje dane provodi na ulici, ispred marketa, u dvorištima starih zgrada ili u poluraspadnutim garažama gde se okuplja ekipa. Grafiti koje ostavlja po zidovima, potpisani sa “PX”, postali su njegov način da kaže da postoji. Nisu lepi ni sređeni, već sirovi, haotični i besni – baš kao i njegov život. U Gantonu, gde bande vladaju svakim ćoškom, Paxton je našao svoju nišu. Nije još uvek na “prvoj liniji” krvavih obračuna, ali se sve više priča da je pitanje vremena kada će ga povući dublje. Stariji momci ga koriste jer je mlad, neupadljiv i spreman da uradi ono što drugi izbegavaju. “Klinac ima stomak za stvari za koje bi se mnogi povukli”, kaže jedan lokalac koji ga poznaje od detinjstva. Iza hladnog pogleda i ulice koja ga je oblikovala krije se ipak još uvek šesnaestogodišnjak, dete koje nikada nije imalo šansu da bude dete. Njegovi izbori sada ga vode niz put bez povratka. U Gantonu se takve priče retko završavaju dobro, neki završe mrtvi na pločniku, neki u zatvoru, a oni retki i srećni uspeju da pobegnu. Za Paxtona Ferrella, pitanje je samo koliko dugo će izdržati pre nego što ga Ganton potpuno proguta?

Naslov sve govori, pucajte