Dragutin_Caponjak

Chang Yang je odrastao u uskim ulicama Chinatowna u San Fierrou, gde su se mirisi nudli mešali sa dimom iz starih klima-uređaja, a svaka zgrada je imala neku priču koju niko nije izgovarao naglas. Njegova porodica je držala malu radnju sa biljnim lekovima, paravan za posao koji je Chang odavno naučio da ne postavlja previše pitanja o tome. Ali Chinatown je bio mali. Previše mali za nekoga ko je stalno imao osećaj da kasni za sopstvenim životom. Kad je napunio 24, spakovao je sve što je imao u jedan kofer i seo na autobus za Los Santos. Grad ga je dočekao bukom, palmama i svetlima koja nikad ne spavaju. Los Santos nije pitao ko si — samo koliko brzo možeš da se snađeš. Chang je iznajmio sobu iznad kineske perionice u Little Seoul-u i počeo od nule: danju je radio u auto-radionici u Strawberryju, a noću učio kako grad diše. Ubrzo je shvatio da Los Santos funkcioniše isto kao Chinatown — samo glasnije i brutalnije. Bande, ilegalne trke, prljavi poslovi koji se plaćaju kešom. Chang nije tražio nevolju, ali nevolja ga je brzo pronašla. Njegov talenat za mehaniku i hladna glava u lošim situacijama učinili su ga korisnim čovekom. Nije bio najjači. Nije bio ni najglasniji. Ali je uvek bio najmirniji.