Caser Rojas

[Menza_Simbic]

START: 2500$

U kraju gde su sirene bile normalnija muzika od ptica, odrastao je dečko po imenu Cesar Rojas. Ulica ga je učila brže nego škola ikad mogla. Avenue 13, El Corona – beton, grafiti, prašina i ljudi koji su naučili da prežive pre nego da sanjaju.

Kao klinac, Cesar nije imao luksuz detinjstva. Imao je sedam godina kad mu je otac nestao iz života — metak, pogrešno mesto, pogrešno vreme. Niko mu to nije lepo objasnio, samo su rekli da se tata neće vratiti. Majka je radila po dva posla, a Cesar je rano naučio da zaključa emocije i gura dalje.

Posle škole nije trčao kući da gleda crtaće. Trčao je da zaradi koji dolar, da čuva mlađe, da pazi gde staje. Stariji iz kraja su ga gledali ispod oka — mali je bio tih, ali pogled mu je bio težak. Video je više nego što je trebao.

Ulica ga je testirala stalno. Nudila mu brzu moć, brze pare, brzu propast. Nekad je posrtao, nekad je bio na ivici, ali nešto u njemu — možda očev glas koji je jedva pamtio — govorilo mu je da ne sme skroz da potone.

Kako je rastao, nosio je ožiljke koje niko nije video. Nije bio svetac, ali nije ni dozvolio da ga kraj potpuno pojede. Naučio je da ćuti, da radi, da stoji čvrsto. Naučio je da ljubav pokazuje delima, ne rečima.

Cesar Rojas nije legenda sa murala, niti ime iz novina. On je jedan od onih ljudi koji su preživeli tamo gde mnogi nisu. Čovek kojeg je bol oblikovao, ali nije slomio. I iako mu život nikad nije dao fer početak, on je svaki dan birao da ide napred — korak po korak, bez buke, bez slave.