U kasnim 80-tim, dok su se gradovi menjali, a zakon gubio kontrolu nad ulicama, iz tame se uzdigla italijanska Crime Familly kakvu niko nije očekivao. Njihov vođa, poznat samo kao “El Capo”, bio je čovek bez prošlosti u očima javnosti – ali sa ogro uticajem iza zatvorenih vrata. Govorilo se da ne podiže glas, jer nikad nije morao. Ljudi su slušali već na njegov pogled. Počeli su skromno – nekoliko vernih ljudi, mali poslovi i pažljivo planiranje svakog koraka. El Capo nije verovao u brz uspeh. Njegova filozofija bila je jednostavna: kontrola dolazi kroz strpljenje, lojalnost i strah koji se ne vidi, ali se oseća. Svaki član porodice znao je svoje mesto, a izdja nije bila opcija. Kako su godine prolazile, njihova mreža se širila. Klubovi, noćni život, transport, pa čak i “legalni” biznisi – sve je bilo pod njihovim uticajem. Policija je pokušavala da ih slomi, ali nikada nije mogla da dođe do samog vrha. El Capo je ostajao nedodirljiv, figura iz senke koja povlači poteze bez greške. Rane 90-te donele su haos, ali i priliku. Dok su se drugi borili za opstanak, ova porodica je jačala. Savezi su sklapani, neprijatelji nestajali, a njihovo ime postajalo je sve glasnije na ulicama. Ljudi su šaptali o njima – ne iz radoznalosti, već iz straha. Do sredine 90-tih, više nisu bili samo organizacija. Postali su noćna mora koja nikada ne spava. Njihovo ime nije se izgovaralo — šaptalo se. A El Capo… on nije vladao silom. On je vladao strahom .

Bit ce reseno. Buba nek zakljuca vrata... Vcrs dolaze Vagosi

svako ko je dao bubi rpea nek se ubije poz