Locked Featured 90s Los Santos - Tehnologija (pejdžeri, telefoni, kompjuteri)

[Martin_White]

 

 

1. PEJDŽERI (Pagers / Beepers)

U 1997. godini, pejdžeri su doživljavali svoj vrhunac u Americi. Bili su jeftini (oko 10–15 dolara mesečno za neograničen prijem poruka), pouzdani i popularni među svim generacijama – od lekara do tinejdžera.

 

Kako je funkcionisao numerički pejdžing sistem:

Većina ljudi je posedovala numeričke pejdžere koji su mogli da prikažu samo cifre na malom LCD ekranu. Proces slanja poruke i odgovaranja izgledao je ovako:

1. Pozivanje centra: Osoba A želi da stupi u kontakt sa Osobom B. Osoba A odlazi do najbliže ulične telefonske govornice (pay phone), ubacuje 25 centi (a quarter) i poziva broj pejdžera Osobe B.
2. Unošenje koda: Automat sa druge strane javlja se i traži unos numeričke poruke. Osoba A na tastaturi telefona ukucava broj govornice na kojoj se trenutno nalazi (npr. 555-1234), a zatim pritiska taster #.
3. Prijem signala: Pejdžing kompanija emituje radio-signal visoke frekvencije preko svojih predajnika. Pejdžer Osobe B pišti ili vibrira, a na ekranu se pojavljuje broj 5551234.
4. Odgovor (Feedback Loop): Osoba B vidi broj, shvata da je neko traži, pronalazi prvu slobodnu govornicu ili koristi fiksni telefon kod kuće, poziva broj 555-1234 i uspostavlja se standardni glasovni razgovor.

 

Razvoj alfanumeričkih i dvosmernih (2-Way) pejdžera:

Tokom 1997. postaju popularniji napredniji, skuplji modeli:

• Alfanumerički pejdžeri: Prikazivali su tekst. Da bi se poslala poruka, pozivalac je morao da pozove operatera u pejdžing centru i izdiktira poruku (npr. "Naci cemo se ispred bioskopa u 8"), koju bi operater ukucao i poslao.
• Dvosmerni pejdžeri (2-Way Pagers): Modeli poput Motorola Tango imali su minijaturnu tastaturu i omogućavali su korisniku da zapravo odgovori tekstom direktno sa pejdžera, bez traženja govornice.

 

Fenomen "Pejdžerskih kodova" (Pager Slang):

Zbog ograničenja numeričkih pejdžera, Amerikanci (naročito mladi) su razvili sopstveni jezik šifara. Najčešći kodovi u SAD 1997. godine bili su:

• 143: I Love You (broj slova u rečima).
• 07734: Kada se pejdžer okrene naopako, brojevi formiraju reč HELLO.
• emergency services: Hitno, javi se odmah.
• 411: What's the info? (Šta se dešava?).

 

2. MOBILNI TELEFONI (Cell Phones)

 

 

Iako su mobilni telefoni u SAD 1997. godine postajali manji i moderniji (te godine je dominirala Motorola StarTAC, prvi popularni telefon na preklop), njihova masovna upotreba je bila ograničena ekonomskim faktorima.

 

Kako su funkcionisali i zašto su se koristili drugačije nego danas:

• Naplata dolaznih poziva: Najveća prepreka masovnoj upotrebi u Americi bio je sistem naplate. Vlasnik mobilnog telefona je plaćao minute i kada zove i kada prima poziv. Minuti u paketima su bili izuzetno skupi (često se dobijalo samo 30 do 60 minuta mesečno, a svaki minut preko toga je koštao i do 45 centi).
• Uparivanje sa pejdžerom: Mobilni telefoni su se često držali isključeni radi uštede baterije i novca. Uobičajena praksa bila je da korisnik nosi pejdžer, primi numeričku poruku, i tek tada uključi mobilni telefon da obavi kratak razgovor kako bi uštedeo minute.
• Ograničen SMS: SMS (kratke tekstualne poruke) je tehnološki postojao, ali operateri u SAD 1997. godine uglavnom nisu imali međusobno povezane sisteme za razmenu poruka, niti je ta usluga bila standardni deo paketa.

 

 

3. RAČUNARI I INTERNET (PC & Dial-Up)

Računari u domovima Amerikanaca 1997. godine uglavnom su pokretali Windows 95 (ili novi Windows 97/NT u poslovnim okruženjima), a procesori su bili na nivou Intel Pentium MMX ili rani Pentium II.

 

 

 

Kako je funkcionisao Dial-Up internet:

Pristup internetu se obavljao isključivo preko telefonske linije, a najpopularniji provajder bio je AOL (America Online).

1. Zauzeće linije: Računar je bio povezan sa telefonskom utičnicom preko modema (brzine su uglavnom bile 33.6 Kbps ili tek pristigli 56 Kbps). Dok je korisnik na internetu, fiksni telefon u kući je bio potpuno zauzet – niko nije mogao da pozove kuću niti da telefonira.
2. Zvuk povezivanja: Pokretanjem AOL softvera, modem bi počeo da bira broj provajdera, emitujući kroz zvučnik prepoznatljiv niz pištavih i šuštavih zvukova (handshake signal) dok se ne uspostavi digitalna veza.
3. Restrikcije podataka: Učitavanje jedne internet stranice sa slikama trajalo je od 30 sekundi do nekoliko minuta. Preuzimanje jedne pesme u novom MP3 formatu (veličine oko 4MB) moglo je da traje i do sat vremena.

 

Revolucija u komunikaciji – AIM:

U maju 1997. godine lansiran je AIM (AOL Instant Messenger). To je bio istorijski trenutak jer je omogućio Amerikancima da se dopisuju u realnom vremenu preko računara sa prijateljima koji su takođe "online", što je predstavljalo direktnu preteču modernih aplikacija za četovanje i počelo da smanjuje potrebu za pejdžerima kod kuće.

 

 

 

Edited October 15 by Martin_White